среда, 14. фебруар 2018.

Сретењски устав


15. ФЕБРУАР- ДАН ДРЖАВНОСТИ  РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Овај датум је један од најбитнијих у политичком, културном и историјском календару Србије. Поред тога што је Дан државности, он је и Дан уставности Србије, као и дан сећања на почетак Српске револуције ( Првог српског устанка). Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца ( 1.12.1918). Зато је Скупштина Србије 10. јула 2001. године одлучила да Сретење[1] буде Дан државности.

Српска револуција

15. фебруар 1804. године почео је Први српски устанак и борба за ослобођење од Турака.
Векови ропства и последње године најтежег терора принудиле су српски народ да крене у борбу за одбрану основних права. Срби су били приморани да се боре за опстанак. Под плаштом окупљања око прославе, шумадијски прваци тајно су се састали на Сретење – 15. фебруара 1804. у Орашцу код Аранђеловца. На скупу у Марићевића јарузи донели су одлуку о подизању буне против дахија. Ђорђе Петровић – Карађорђе изабран је за предводника побуњеног народа. Прота Атанасије Антонијевић је потом одржао говор. Почео је речима да су „векови прошли откако се сва наша слава закопа у мрачни и за све нас тужни гроб на Косову“. Позвао је Србе на устанак и бацио клетву сличну косовској, Лазаревој, на све који издају. Извадио је крст, затражио од присутних да устану, дигну у вис три прста и заклео их на верност. Добисмо господара!“ – одјекнуо је Марићевића јаругом у Орашцу глас устаника Петра Јокића. Сељаштво се спонтано подизало и палило ханове зулумћара. Предводили су их хајдуци али и трговци и сељаци познати по јунаштву. Карађорђе, раније хајдук и аустријски добровољац у рату против Турске, већ је важио за легендарну личност међу шумадијском рајом. У четири наврата, Карађорђе и устаници су током прве ратне године преговарали са Турцима, покушавали да постигну мир и изборе се за раније привилегије. Преговори нису уродили плодом. Паралелно, изграђивала се и устаничка држава, ударали су се корени институцијама Совјета и Народне скупштине. По нахијама су формирани судови. Непрестано су слати дописи у Беч, Истанбул, Петроград и друге европске престонице. Устаници су тражили помоћ, посредовање и мир. На захтеве је тада мало ко од европских државника реаговао или чак обратио пажњу. Народни песник је поручивао: „Србија се умирит’ не може“. И није се умирила.


[1] По црквеној доктрини, на Сретење је Богородица, четрдесетог дана од рођења Исуса Христа, отишла у храм да принесе жртву и тамо срела старца Симеона који је у малом Исусу препознао Спаситеља. Тај сусрет малог Исуса и праведног старца је хришћански празник- Сретење Господње.





Устаничка војска продирала је током 1806. све дубље у пашалук и изван пашалука. О јунаштву у бојевима певало се уз гусле. Паралелно се градила мрежа институција и закона државе у обнови. Много је било појава у првим данима устанка које су говориле да је са њим васкрснула и идеја о обнови српске државности. Српско друштво није органски израсло из средњег века, али је задржало споменике, митове, успомене и традиције везане за њега. Устаничка застава садржала је представу средњовековног првовенчаног краља Немањића, а прота Матеја Ненадовић, када је ударао темеље законодавства, у рукама је имао Крмчију Светог Саве. У средњовековној престоници Смедереву, у просторијама додељеним Совјету, налазиле су се и слике цара Душана. Пишући прва уставна акта, бивши универзитетски професор из Харкова, Божа Грујовић, у усклику је отишао даље од Петра Јокића – рекавши: „Ово се зове српска слобода“. У тој борби за слободу и независност Карађорђе је показао да се сме, а Милош Обреновић да се може.




Устав Књажества Сербије из 1835. године



15. фебруар 1835. године Скупштина у Крагујевцу донела је

 Сретењски устав

У уставном развоју Србије тридесете године XIX века биле су најбурније. Сви напори руске дипломатије и опозиције да убеде Милоша да донесе устав завршавали су се неуспехом, док му Милетина буна (1835) није угрозила престо. Тек тада на Великој народној скупштини у Крагујевцу донет је Сретењски устав, 15. фебруара 1835. године. Кнез Милош је у престоној беседи следећим речима представио лествицу нове власти посланицима и окупљеном народу: „ Народ стајаће под кметовима, капетанима и судовима, судови под Државним советом, Совет под књазом и уз књаза, а књаз под законом и у непосредном договору са Советом“.
Први устав Србије био је један од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба. Њиме је укинут феудализам ( међу првима у Европи) и уједно је представљао најисточнији одблесак Француске револуције. У Сретењски устав уграђене су одредбе Хатишерифа и Берата из 1830, идеје које је Димитрију Давидовићу[1] пренео француз Боа-ле-Конт и захтеви побуњеника Милете Радојковића. Значај Сретењског устава је у томе што се за њега изборио народ једном буном, што је ограничио владара, што је увео и оснажио грађанска права, што је прописао национална ( државна) обележја земље, што је дао Народној скупштини вид легалности и што је донет у земљи. Међутим, он је остао на снази две седмице, до почетка марта, када је привремено, а 11. априла 1835. године коначно, под притиском великих сила, суспендован. http://scc.digital.nb.rs/document/RA-ustav-1835


[1] Димитрије Давидовић ( Земун, 23. октобар 1789- Смедерево, 6. април 1838) био је српски политичар и дипломата, уставописац, новинар и публициста. Давидовић је каријеру започео у Србији као лекар и кнежев приватни секретар, наставио као кнежев државни секретар, истакао се као дипломата у Цариграду да би своју делатност крунисао писањем Сретењског устава и стекао положај попечитеља ( министра). 




Припремила наставница историје Јелена Ћатић

уторак, 13. фебруар 2018.

12. ФЕБРУАР- БЕКСТВО ИЗ КОНЦЕНТРАЦИОНОГ ЛОГОРА „ ЦРВЕНИ КРСТ“

Концентрациони логор Црвени крст или Лагер налази се у индустријској зони града Ниша. Њиме су управљали Немци током Другог светског рата. Логор је формирао шеф Гестапоа- капетан Хамер, у септембру 1941. године. Прва намена логора је била да овде буде истражни затвор за непријатеље режима: комунисте, таоце, Јевреје. Једна од чињеница која овај логор издваја од осталих је та да је 12.02.1942. године изведено масовно бекство логораша,које је предводио Бранко Бјеговић. Од 147 логораша који су покушали бекство, успело је да побегне њих 105, док је њих 42 погинуло приликом бекства. Након овог и још једног успешног бекства у децембру исте 1942. године, овај логор постаје прави логор смрти.
Према проценама, кроз логор је прошло 30 000 људи, укључујући и слабију популацију- жене и децу, од којих је око 10 000 стрељано на брду Бубањ, а велики број је интерниран у друге нацистичке логоре на територији Аустрије, Немачке, Пољске и Норвешке.





Припремила наставница историје Јелена Ћатић

понедељак, 29. јануар 2018.

Прослава Светог Саве

Као и сваке године и овог 27. јануара смо обележили школску славу Светог Саву. Чланови драмске секције су припремили одличну представу, хор је заблистао на подијуму, а фолклорна група је дала завршницу. Колачар је била наставница историје Јелена Ћатић, а следеће године ће то бити шеф рачуноводства Милан Стојиљковић.
Све честитке учесницима и наставницима и учитељима који су их предводили: Невени Петровић, Ирени Станојевић, Биљани Миловановић и Славици Радосављевић.

Срећна слава, Нушићевци!






























четвртак, 07. децембар 2017.

Лутајуће позориште „Искрице" код нас у школи

Данас је у нашој школи гостовало позориште „Искрице“ из Крагујевца са веома занимљивом  и интерактивном представом која је имала хуманитарни карактер. У представи су уживали предшколци и ученици од првог до осмог разреда.
Нашим малим-великим људима једно велико ХВАЛА у име глумаца и свих нас из школе !










среда, 25. октобар 2017.

Октобар - месец здраве хране



Обележили смо Светски дан здраве хране кроз различите активности. Наставници наше школе, Слађана Вукадиновић, Биљана Ћељај, Магдалена Петровић, Мирјана Стевановић и Бојан Пешић су организовали занимљиву презентацију о здравој храни, припремили здраву храну и донели је у школу. Кроз разговоре са децом, покушали су да им предоче предности здравог начина исхране, и надамо се, успели у томе. Наши најмлађи другари су, заједно са својим учитељицама и васпитачицом, Славицом Радосављевић, Биљаном Миловановић и Милицом Митровић, правили слатке, воћне залогаје и кроз ликовне радове нам представили шта је за њих здрава храна.
Договорили смо се, да на нивоу школе, сваки први понедељак у месецу, буде дан здраве хране, што би значило да деца тог дана у школу понесу здраву ужину

До првог понедељка, поздрав од нас !