Године 1941. Крагујевац је био поприште једног од најјезивијих
злочина у Другом светском рату. Немачка казнена експедиција је у
Шумарицама стрељала, у једном дану, више од 3000 цивила, међу којима и
ђаке крагујевачке гимназије. У знак сећања на недужне жртве, сваке
године у Шумарицама се одржава Велики школски час. Истог дана 1944.
Крагујевац је ослобођен. Oвај датум, од 2012. године, у Србији се
обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.
Крагујевачки октобар или крагујевачки масакр је име за масакр којег су над цивилним становништвом у Крагујевцу и околним селима починиле јединице нацистичке Немачке 19, 20. и 21. октобра 1941. године. У овом злочину је страдало око 3.000 становника, а међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и петнаесторо деце старости између 8 и 15 година. Стрељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника. Немачки командант Франц Беме је издао наредбу да се за једног убијеног немачког војника стреља 100 људи, а за једног рањеног педесет.
Чувши за стрељање ђака, песникиња Десанка Максимовић је написала једну од својих најпознатијих песама „Крвава бајка“ - песму која сведочи о терору окупатора над недужним народом у Другом светском рату. Песма је објављена тек после рата.
Крагујевачки октобар или крагујевачки масакр је име за масакр којег су над цивилним становништвом у Крагујевцу и околним селима починиле јединице нацистичке Немачке 19, 20. и 21. октобра 1941. године. У овом злочину је страдало око 3.000 становника, а међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и петнаесторо деце старости између 8 и 15 година. Стрељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника. Немачки командант Франц Беме је издао наредбу да се за једног убијеног немачког војника стреља 100 људи, а за једног рањеног педесет.
Чувши за стрељање ђака, песникиња Десанка Максимовић је написала једну од својих најпознатијих песама „Крвава бајка“ - песму која сведочи о терору окупатора над недужним народом у Другом светском рату. Песма је објављена тек после рата.
Споменик V/3 или Прекинут лет |
Нема коментара:
Постави коментар