Одувек сам сањала о томе да играм у позоришту или на неком филму. Тај осећај који се јавља у мени док сам на сцени је нешто од непроцењиве важности за мене. Знала сам да је конкуренција увек велика на свим академијама и да је потребан труд, рад, таленат и доста среће да бих уписала Академију уметности. Прошла година је била година одлуке, прекретница. Завршила сам средњу Економску школу и требало је изаћи на пријемни, закорачити у нови почетак. Припремала сам пријемни за 2 факултета. С обзиром на то да нисам била сигурна да ћу уписати глуму, спремала сам и пријемни за Економски факултет у Нишу. Дошли су дани пријемних испита. Прво је био пријемни из глуме. Била сам јако уплашена, несигурна и имала сам огромну трему. Осећала сам да то није то, и наравно, нисам положила. Касније је одржан пријемни на Економском факултету, тај пријемни сам положила и уписала прву годину и то као студент који се финансира из буџета. Међутим, мени не престаје жеља за глумом. Одлучила сам да изађем на пријемни, али сам тај излазак схватила крајње озбиљно и припремала се интензивно. Трагала за адекватним текстовима, посећивала библиотеке, читала, гледала филмове, ишла у позориште. Кад је дошао и тај дан уписа, одлучила сам где бих желела да студирам. Првенствено сам тежила ка знању и ка сензибилитету професора који би мени одговарао. Када сам видела да на Академији умјетности у Бањалуци прима класу професор, редитељ и глумац Радослав Рале Миленковић, нисам се премишљала нимало и одлучила да дођем на пријемни. Била сам јако срећна када сам сазнала да сам ушла у ужи круг. Међутим, ту није био крај. Ужи круг захтева неколико дана додатног тестирања где потенцијални студенти добијају задатке. Прошао је тај ужи круг, који је трајао 3 дана и дошао је дан одлуке, дан када ми је саопштено да сам од тог тренутка студент Академије умјетности и то у класи професора Ралета. Тај дан је један од најлепших дана у мом досадашњем животу и дан када је коначно остварен сан једној малој девојчици. Пресрећна сам што сам део ове класе и што имам прилику да учим од једног, по мом мишљењу, најбољег професора глуме. Такође, са нама на часовима је и глумица, Николина Фригановић, првакиња Народног позоришта Републике Српске, која је стручни сарадник проф. Ралета.
Када ми неко постави питање зашто глума, обично имам прегршт одговора у глави. Првенствено, ја глуму волим. Осећам да сам део ње, свим својим бићем. Она ми помаже да спознам себе, своју духовну и телесну себе. А и то је једини посао који могу да радим увек... Замислите само... ви се играте, а неко вас још и плаћа за то :-) Глума ми не да да одрастем, на томе сам јој бескрајно захвална. Такође, желим да утичем на свет. Сматрам да добра представа, уколико допре до макар једног гледаоца и пробуди у њему нека питања и жељу за проналажењем одговора на иста, вреди играти на даскама које живот значе, вреди се играти иза филмске клапне, вреди живети!
Поручила бих свим младим људима, а и онима који се осећају тако, да сањају, да истрају и теже да остваре своје снове. Јер снови могу постати бајка искључиво ако снажно верујете у њих и ако се из дана у дан борите за остварење истих. Биће тешко, али немојте одустајати. Јер кад снови постану јава и кад кренете да живите своје снове, тек тада креће права чаролија. Радите и борите се за оно што волите, и ако останете сами на том путу, важно је да истрајете.
Желела бих да се захвалим свим наставницима, а поготово васпитачицама Љиљи (иако је у пензији) и Милици, учитељици Сунчици и разредни Невени, од којих сам доста тога научила током мог осмогодишњег школовања и које су ми у једном периоду биле водичи кроз ово путовање. Волим сваки кутак у школи и радо бих јој се вратила... Буди неке сетне, носталгичне и лепе тренутке у мени. Уживајте у сваком тренутку проведеном у школи, јер ћете врло брзо изаћи из исте. Научите да цените и волите вредност тренутка, јер попут блескова, брзо ишчезну сви ти тренуци, а остане само успомена и сећање да сте некад то преживели.
Дакле, сањајте и будите добри људи! Не заборавите одакле потичете и где су вам корени. Моји корени су, између осталог и у Трнави. Ту је део мене ког јако волим и истински му се радујем кад га видим и врло често враћам. Ја ћу и даље да сањам... А ви, ако већ нисте, почните :-)
Када ми неко постави питање зашто глума, обично имам прегршт одговора у глави. Првенствено, ја глуму волим. Осећам да сам део ње, свим својим бићем. Она ми помаже да спознам себе, своју духовну и телесну себе. А и то је једини посао који могу да радим увек... Замислите само... ви се играте, а неко вас још и плаћа за то :-) Глума ми не да да одрастем, на томе сам јој бескрајно захвална. Такође, желим да утичем на свет. Сматрам да добра представа, уколико допре до макар једног гледаоца и пробуди у њему нека питања и жељу за проналажењем одговора на иста, вреди играти на даскама које живот значе, вреди се играти иза филмске клапне, вреди живети!
Поручила бих свим младим људима, а и онима који се осећају тако, да сањају, да истрају и теже да остваре своје снове. Јер снови могу постати бајка искључиво ако снажно верујете у њих и ако се из дана у дан борите за остварење истих. Биће тешко, али немојте одустајати. Јер кад снови постану јава и кад кренете да живите своје снове, тек тада креће права чаролија. Радите и борите се за оно што волите, и ако останете сами на том путу, важно је да истрајете.
Желела бих да се захвалим свим наставницима, а поготово васпитачицама Љиљи (иако је у пензији) и Милици, учитељици Сунчици и разредни Невени, од којих сам доста тога научила током мог осмогодишњег школовања и које су ми у једном периоду биле водичи кроз ово путовање. Волим сваки кутак у школи и радо бих јој се вратила... Буди неке сетне, носталгичне и лепе тренутке у мени. Уживајте у сваком тренутку проведеном у школи, јер ћете врло брзо изаћи из исте. Научите да цените и волите вредност тренутка, јер попут блескова, брзо ишчезну сви ти тренуци, а остане само успомена и сећање да сте некад то преживели.
Дакле, сањајте и будите добри људи! Не заборавите одакле потичете и где су вам корени. Моји корени су, између осталог и у Трнави. Ту је део мене ког јако волим и истински му се радујем кад га видим и врло често враћам. Ја ћу и даље да сањам... А ви, ако већ нисте, почните :-)
И да, уписала сам ја и другу годину на Економском у Нишу на терет буџета !
Нема коментара:
Постави коментар